 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| KONSTANTIN ST. ANTULA Antule, Cincari-Armanasi, uzeli su za prezime Cvet - "Antos"; a cvetom se zove i oštra žena. Konstantin St. Antula rođen je u Klisuri, u Makedoniji, 1819. godine, a umro je u Beogradu 1881. godine. Otac mu se zvao Stevan i bio je trgovac. Godine 1830. poslao je sina u Zemun, svome bratu bakalinu koji je držao radnju preko od apoteke "Benko". U Zemunu je pohađao i završio grčku osnovnu školu. Iz Zemuna Konstantin je otišao u Budimpeštu 1830. godine, gde je stupio u službu ko komisionara Miloševića. U Beograd je došao 1850. godine, gde je nasledio brata, na Dorćolu, koji se ubio zbog neke zarazne bolesti. U početku je Konstantin imao bakalsku radnju sa bratom od strica Jankom, s kojim se nije slagao pa su se razortačili. Konstantin je bio brz i prek a Janko tih i staložen. Zatim je Konstantin otvorio trgovinu sitnom kožom i zemaljskim proizodima. U to doba, još uvek su u Beograd dolazili karavani sa po pedesetak konja, neki put sa toliko kamila, natovarenih sitnom kožom, lojem, vunom i drugim proizvodima iz Makedonije i Albanije. To su slali tamošnji trgovci, Cincari, u Beograd komisionarima za prodaju. Karavani su dolazili Smederevskim drumom. Na Trkalištu su ih sačekivali beogradski trgovci sa Male pijace i otkupljivali ili primali u komision karavansku robu. Tim poslom se bavio i Konstantin. Kupio je dva placa na mestu gde je podigao današnju veliku lepu jednospratnu zgradu, s dućanima u pizemlju i kućama i magazama u dvorištu. Na samom uglu kuće, pod krovom, izvajana je u reljefu lađa jedrilica, amblem velike trgovine. Ulaz u dvorište bio je kroz veliku tešku drvenu kapiju. Zgradu je podigao 1853. godine i u istoj godini oglašavao je u novinama: "Nova kafana u Savskoj ulici otvorena o Duhovima. Zakupci...." Godine 1854. oglasom izdaje "kvartire sa tri sobe, kuhinjom i podrumom". Sledeće godine izdavao je stan na gornjem boju i kafanu sa podrumom. A 1856. godine: "U Antulinoj kući u Pivarskom sokaku izdaje se pod kiriju dva kvartira: od četiri i od tri sobe sa kuhinjom, podrumom, štalom i šupom." U 1866. godini: "....kvartir, s kuhinjom i šparhetom". Trgovao je i presnom kožom - goveđi prešnjari, pa ju je i štavio i štavljenu prodavao. Držao je i obućarsku radnju. Kod njega u radnji služio je Manojlo Klidis, potonji veliki trgovac obućarske kože, K. Petrović, Mita Bibi, i mnogi drugi. Konstantin je živo učestvovao u javnim poslovima. Bio je opštinski odbornik i svojim predlozima doprinosio je da se uvedu razni korisni poslovi. Bio je upravni član Glavnog trgovačko-zanatskog odbora, u kome se isticao svojim mnogim dobrim predlozima. Žustro je napadao osnivanje Prve srpske banke, naočito što se posredstvom nje uvlači strani kapital u zemlju, i nastojao je da se stvori srpski novčani zavod, čiji je prvi predsednik upravnog odbora bio on. Propagirao je i osnivanje Kiridžijskog AD i sastavio je pravila u kojima je predvideo uplaćivanje akciza kod njega. Ali do njegovog ostvarenja nije došlo. Imao je sina Jovana, rođenog 1854. godine. U Beogradu je izučio srpsku i grčku osnovnu školu, u Pančevu realku a zatim se dve godine školovao u Parizu. Već u svojoj sedamnaestoj godini stupio je u javni život. Znao je grčki, nemački i francuski jezik. Učetvovao je u osnivanju Narodne banke 1884. godine i bio je član njenog upravnog odbora. Štampao je brošure povodom izdavanja srebrnih i zlatnih novčanica.. Pored kožarske radnje , u dućanu na uglu otvorio je i bankarnicu i objavljivao je u novinama da kupuje dukate i ruske rublje svih čestica, i izlizane i po većoj ceni od one koju je vlast propisivala. Ali njegovi poslovi nisu bili uspešni, što se videlo posle njegove smrti (1890. godine). Otkrivanjem dobitka od 100 000 dinara na hamburškom lozu, koji je stajao u depozitu kod Narodne banke, spasao je radnju od pada pod stečaj. Bio je oženjen ćerkom trgovca Nikole P. Kiki. Imao je s njom sinove: Kostu, Nikolu i Milana, koji je sve nadživeo i bio inspektor Ministarstva trgovine. Jovanče je imao brata Nikolu, rođenog 1855. godine a umrlog 1891. godine, koji nije bio ženjen. Sestra Katarina umrla je iste godine. Janko, Konstantino brat od strica, imao je sina Milorada, koji je bio upravnik Klasne lutrije, sin zemunskog Antule; nasledio je dve očeve bakalske radnje , pod firmom "Kod Tri glave šećera" i "Kod Crnog Arapina", i one su propale. Potom je prešao u Beograd i nastanio se kod udate sestre . Bio je malen, uvek lepo odeven, sa cilindrom na glavi. Posebno mu je zanimanje bilo da se zabavlja s pticama i papagajem, tada retkom pticom u Beogradu, koji je kreštao reč "bozačija". Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "Uspon Beograda", autora Milivoja M. Kostića. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" . | Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda     |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |