LUNJINA - USPON BEOGRADSKE ČARŠIJE

SADRŽAJ

Start

Publikacije

Galerija slika

Kontakt

JOVAN PANĐELA

Bio je Cincarin iz Makedonije. Imao je tri brata: Đorđa, Kostu i Petra s kojima je zajedno radio kasapski i liferantski posao sa mesom za vojsku, pod Jovanovim imenom. Još dok su u Beogradu bili Turci, Jovan je turskom garnizonu liferovao meso pa je nastavio da ga liferuje i srpskoj vojsci, po odlasku turske vojske 1867. godine, jer se pojavljivao na licitacijama sa nnajpovoljnijim cenama. Često je oglašavao u novinama svoje kasapnice, kojih je bilo nekoliko u raznim krajevima Beograda i u kojima je isticao nisku cenu mesa. Stekli su veliki kapital i kupili velika imanja.

Đorđe je kupio imanje u Ulici cara Uroša, ispod Ulice Zmaja od Noćaja, koje je ranije bilo Hadži-Đuke Pešike a zatim Dimitrija Dimše Džehane, trgovca. Bilo je to vrlo prostrano dvorište sa velikim brojem malih zgrada za stanovanje. Bio je oženjen lepom Katinom, sestrm braće Barberi, takođe Cincara, koja se kao udovica preudala za generala Branka Jovanovića, vojnog ministra. Nisu imali dece.

Kosta je imao kafanu sa pekarnicom i stanovima u Skadarliji, na uglu Zetske ulice, i u kući do hotela "Mažestik", koju je dao u miraz ćerki jedinici. Ona je sa svojim mužem Migrićem oziala sadašnju trospratnicu.

Jovan je kupio veliki vinograd sa voćnjakom od savetnika Stefana Stefanoića Ćose, koji je ranije bio krečara Dimitrija Todoovića na Batal-džamiji, gde je ozidao veloku jednospratnu zgradu koja je duže vremena bila mehana, sa velikom kafanom u prizemlju i šutničkim sobama na spratu. Podalje je bilo nekoliko zgrada: dućani, šupe i štale za smeštaj stoke doterane na stočnu pijacu na Batal-džamiji, ili na njoj kupljene. Docnije je ovde dugo bila gimnazija, a i druge škole. Imao je veliku ledinu na Dunavskoj Jaliji. Bio je oženjen Cincarkom Teodotom, s kojom je imao sina Mitu, skromnog i neposlovnog čoveka.

Četvrti brat, Petar, bio je oženjen Cincarkom Hjotom, kojoj je ostavio plac u Ulici Vuka Karadžića, do Jovanove kuće, na kom je bila baraka i nekoliko starih drveta, dok nisu zamenjeni prizemnom kućom. Kao udovica preudala se za starog momka Petra Radosavljevića, galanteristu.

Jovan je kupio sedamdesetih godina plac od AD "Sloga" na uglu Knez-Mihailove i Vuka Karadžića ulice, gde je ozidao sadašnju veliku jednospratnicu. Od njegovih naslednika kupio ju je Nikola Spasić i ostavio je Invalidskom fondu Sv. Đorđa. Posle toga skinuta je goveđa glava u bronzi, koju je Panđel držao kao amblem na kući, i zamenjena je sadašnjom bistom Spasića. Parnica oko imanja između Jovanovih naslednika trajala je dvadeset pet godina, i još bi trajala da je nije kralj Milan svojom intervencijom okončao.

REČ KUPCIMA

Povika je od nekog doba na me, da se na mesarnicama meri krivo. Svašta se u čaršiji pravi većim no što je: na mene je vikano više, no što se moglo vikati i na one, koji su krivi. I sama vlast kažnjavala je mene za dela mojih mlađih; njima, krivcima, nije ništa htela raditi. Ja do sada govorih, a sada pravila govore: da ja nisam kriv. Koliko li je se mlađih koristilo do sada tom poviom: koliko li ih je manje mesa kupilo, no što im je novaca dano da kupe. Gola povika za kupce nije korisna, ne može im nadoknaditi što im je manje dano, a za mene nije pravedna: ja molim svakoga, koga se mera tiče, da kupljeno meso odmah izmeri sam na drugoj meri, koja mu je u svakoj mesarnici, gde meso kupi, na raspolaganju. Ako je šta kome manje dano mora se odmah naknaditi.

JOVAN PANĐELA

Iz "Pravila Jovana Panđele" 1872.

Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "Uspon Beograda", autora Milivoja M. Kostića. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" .

DRUGI O NAMA
Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda

Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0