 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
|
TOMA LEKO Toma ili Tomče Leko, veliki manufakturni trgovac iz Vasine ulice, bio je sin Marka. Cincarina koji je došao u Srbiju iz Makedonije, i zaposlio se u trgovini stokom. Zbog njegove okretnosti i znanja turskog jezika, knez Miloš uzeo ga je za telala - tatarina, za prenošenje pošte između Srbije i Carigrada. U Carigradu ga je zadesila kuga gde je i umro. Kupio je veliko imanje na uglu Vasine, Kneginje Ljubice i tadašnje Ulice Marka Leka. Kuće su bile prizemne, turske. S lica Vasine ulice bilo je nekoliko niskih dućana pod jednim krovom, sa drvenim vratima i ćepencima i sa velikom nadstrešnicom koja je bila pokrivena ćeramidom. Ona se održavala nekoliko godina pošto su porušene sve druge turske kuće u ovoj ulici. Sa Čika Ljubine ulice bio je prostran stan ali bez uličnih prozora, jer Turci nisu dopuštali Srbima da na uličnom stanu imaju prozore. U Lekovim dućanima bile su raznovrsne radnje. Bila je i jedna od najboljih buregdžinica u Beogradu. Otac dr Jovana Skerlića, profesora Velike škole i književnika, Miloš, imao je ovde radionicu i trgovinu šešira, i još druge radnje. Na samom uglu Tomče je imao svoju veliku manufakturnu radnju kroz koju su, kao pomoćnici, prošli mnogi potonji ugledni tgovci, kao Milan Branković i drugi. Tomče je namenio ovu svoju radnju da ostavi sestriću koji je kao pomoćnik tu radio. Ali jednog dana njegovi drugovi, pomoćnici u radnji, primetili su da je on sklonio čitav top - komad svile za svoju milosnicu, što su saopštili gazda Tomči, a ovaj ga je smesta i zauvek isterao iz radnje. Tomča je imao dve sestre. Mara je bila udata za Đoku (oca dr Vladana Đorđevića, predsednika vlade i književnika), pomoćnika upravnika Vojne bolnice, rodom iz Magareva. omče se oženio ćerkom velikog kolonijalnog trgovca sa Zerek glavne čaršije. O toj svadbi napisao je dr Vladan u svojim "Uspomenama" i ovo: "Tomče se oženio ćerkom bogatog trgovca Hadži-Đuke Pešike, takođe Cincarina, čija je kuća bila čitav konak u Dubrovačkoj ulici, na uglu Strahinjića Bana. Prilikom venčanja Vladan je bio nakonče, još toliko malen da ga je mlada morala da nosi u naručju, kad je prekoračila korito puno vode i novca, koji svati, po običaju, ubacuju u vodu.Bio je obučen u arnautsko odelo; džamadin i ćurče od crvene čoje izvezeni zlatom. Rukav ćurčeta - čepken, prikačen na leđima; a od pojasa, od šaarenog tarabokusa i malog silava od crvenog savtijana, pa do koljena snežno bela u sto boja uštirkana fustanela; tozluke, a na jemenijama od crvene kože odozgo čubeta pompona od plave bojadisane vune. Na glavi fes sa vrlo dugačkom puščulom - kićankom od ibrišima, koja ga je bila po plećima. U mladoženjinoj kući okupljali su se svatovi, kojima je svirala banda iz Pančeva. Građani su bili odeveni u fina čohana odela turskog kroja; činovnici u "nemeckim" kaputima i sa plavim činovničkim kačketama; gospođe u fustaneli, ssa svilenim bajaderama, kadifenim ćurčetima izvezenim zlatom, s tepelucima od dukata ili bisera (tepeluk je nizala Jeca kod špitalja na zapadnom Vračaru) sa diamantskom granom u barbarešu - šamijici oko njega. Devojke bez šamije, nego pletenice kose savijene oko fesića i zakićene zumbulom i drugim cvećem. Posluživalo se slatko, rakija, leblebija, rahatlokum, tatlije i zapadnjačke muškacone. A kad čauš zavitla svojom čuturom, oki'enom stotinama peškira i maramamama i uzviknu: "Hazurala, kićeni svatovi; vakat - vreme dođe, ajdmo po djevojku," svatovi krenuše. Napred čauš, a za njim zurle i bubnjevi: jer je banda već otišla mladinoj kući. Zatim momci mladoženje s poslužavnicima, na kojima behu deverski i svadbeni pokloni, pokriveni svilenim maramama; pa kumovski i starosvatovski momak, s velikim svećama i komadima svile pod miškom; za njima svati, a mladoženja okružen kumom, starojkom, deverom i celom porodicom. Kada mladi Đorđe Pešika (potonji oficir i ađutant kneza Mihaila) izvede svoju sestru, nevestu, da je preda deveru, iskupljeni narod učini samo "A,a." Ne toliko zbog gospodinskog nevestinskog ruha i nakita, koliko zbog mladinog gospodskog stasa i njenog lepog lica." Na velikom kvadratu zemljišta ostala je izvesno vreme u privatnim rukama gostionica "Zlatan anđeo", i ugao Čika-Ljubine i Marka Leka ulice, koje je Tomče dokupio. Ali na uglu Čika-Ljubine i Kneginje Ljubice ulice stajala je kafana "Kod Novog majdana", koju nije uspeo da otkupi. Tek 1930. godine pošlo je za rukom inženjeru i predsedniku banke "Avala", Veselinu Lučiću , da ga kupi od njegovog gazde Mijajla Nikolića, kafedžije, za 25 000 dinara i da ozida današnju trospratnicu. Kakva je bila okolina vidi se iz ovog Vladanovog opisa: "Iz liceja, koji je bio u konaku Kneginje Ljubice, išao sam ujakovoj kući kroz Ivanbegovu, Spasovsku i Vuka Karadžića ulicu. Još samo da prođem pored Pulivakovog hana i velike džamije koji su se nalazili gde je sada Čika-Ljubina ulica, pa sam odmah kod imanja ujka Tome." Tomče je imao dva sina: Marka, doktora hemije i profesora Velike škole, i arhitektu Dimitrija. Marko je bio tih i sređen, prava naučnička priroda, dok je Dimitrije išao razbarušen, prava umetnička priroda. Po očevoj smrti ovaj je tužio brata Marka za prisvajanje stotinak hiljada dinara nasleđa, koje sud nije uvažio. Marko je imao sinove: dr Milivoja, takođe hemičara i profesora univerziteta, i Dragomira, direktora banke. Kći Dimitrija udala se za vreme Prvog svetskog rata za Jevrejina lekara, austrijskog državljanina. Braća su porušila stare dućane i Marko je ozidao na uglu Ljubišine ulice lepu jednospratnicu a Dimitrije do nje dvospratnicu, sa malo neobičnom fasadom. Kasnije su Markovi naslednici prodali svoju kuću bozadžiji Pelivanoviću a sebi ozidali trospratnicu sa Čika-Ljubine ulice. Obašnjenja i dopune TOMA M.LEKO T. M. Leko je sin Marka Leka, rođenog u Vlahoklisuri, u Grčkoj. Godine 1812. oženio se Anom i s porodicom došao u Beoograd 1820/21. U Beogradu je imao trgovinu u ulici Vase Čarapića. Za vreme jednog putovanja, kao tatarin, umro je 1832. u Carigradu, od kuge. Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "Uspon Beograda", autora Milivoja M. Kostića. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" . |
Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda     |
|
Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |