 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| NIKOLA P. KIKI Bio je Cincarin, kao i sinovac mu Nikola D. Kiki, koji je kod njega izučio bakaluk. Bakalsku radnju je nasledio od oca koji je iz Makedonije došao u Beograd, gde je i izučio ovu trgovinu. Imao je bakalnicu s lica Dušanove ukice, odmah do Davičovog hana, kasnije Taletove kafane. Kada su ga obvladali drugi poslovi, prodao je bakalnicu Janaćku Konstantinoviću, koji se, u to vreme preselio u Beograd iz Smedereva . Nikola je radio na veliko sa sitnom kožom - ovčijom, kozjom, jagnjećom i jarećom - koju su Cincari iz Makedonije i Albanije donosili u velikim količinama i ovde ih prodavali. On je od njih kupovao a zatim prodavao lajpciškim, peštanskim i drugim stranim trgovcima. Kožu je kupovao i od domaćih Cincara, koji su držali drumske mehane i u njima sabirali kožu od seljaka. Trgovao je i duvanom, a snabdeao je i turski nizinski garnizon mesom (pre 1867. godine). Radeći intenzino, stekao je dobar kapital s kojim je kupio nekoliko kuća. Njegova je bila i ona kuća koja je već poduže sva u stanju raspadanja, a leži na Zerek glavnoj čaršiji, uz Jevrejsku crkenu opštinu. To je bila jedna od najstarijih beogradskih kuća ozidanih u evropskom stilu. Nalazila se licem do same ivice današnjeg trotoara, koji je delom odsečen prilikom regulisanja ulice. I danas se vide ostaci gazdinske kuće (srušena je 1958. godine). U prizemlju je imala gvozdena vrata na sobama i gozdene kapke na prozorima. Na spratu se penjalo dobrim drvenim stepenicama, čija su odmarališta prekrivena mramornim pločama. Doksat je bio od dasaka sa lepom rezbarijom. Prozori soba, ozidanih uz susednu kuću, bili su zaštićeni gvozdenim šipkama i gledali su na doksat. Dvorište je bilo veliko, sa nekoliko drveta i travnjacima. Njegova je bila kafana "Kod Pivnog izvora" (do Davičovog hana), s kvartirima, koju je prodao. Nidža, kako su ga drugovi zvali, radio je do svoje smrti. Nikolini sinovi, Gavra i Pera, nisu nastavili njegove poslove. Gavra je vodio trgovački agenturski posao. Pera je bio činovnik, kasnije upravnik Beogradske zadruge, a zatim, uz Dragutina Pećića, advokata i narodnog poslanika osnivač i direktor Centralne banke. Od oca su nasledili i veliki vinograd na Topčiderskom brdu, koji je od njih kupio Miloš Savčić. Obašnjenja i dopune NIKOLA P. KIKI (1807-1873) Imao je još 1825. trgovinu u Beogradu. Mesno kafansko pravo dobio je 1865. za kafanu koja se nalazila "u sokaku Glavne čaršije vodeć od Zereka Dorćolu", a koju je otvorio 1852. Trgovao je na veliko duvanom i solju sa Turskom, Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Smirnom, Odesom, Bečom,, Trstom i Peštom. Beogradu je imao : 24 kuće, 12 placeva, vinograd sa kućom na Dedinju, dve kafane...... Nikola D. Kiki bio je njegov štićenik, a 1873. zajedno sa Dumom Janjom, postao je tutor njegove dece. Ana, ćerka Nikole P. Kikija, bila je udata za Jovana K. Antulu. Posle smrti H. P. Kikija, trgovci beogradski Duma A. Janja i Nikola D. Kiki podneli su, 3. septembra 1873., starateljskom sudiji Suda varoši Beograda testament Nikole P. Kikja, koji je pročitan pred naslednicima. Po pitanju ove mase, Sud je nekoliko godina vodio rasprave. Duma A. Janja je produžio da vodi radnju svog ujaka Nikole P. Kikija pod istom firmom. Nikola D. Kiki (1841-1918), beogradski trgovac koji je svojim testamentom ostavio legat Beogradskoj trgovačkoj omladini da podigne zadužbinu "Bolnica Nikole i Evgenije Kiki" za siromašne i postradale trgovce. Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "Uspon Beograda", autora Milivoja M. Kostića. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" . | Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda      |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |