 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
|
VANĐEL TOMA Imao je duvandžinicu na Savi, do samog hotela "Kod Kragujevca", čije su velike i svakodnevne mušterije bile zemljarske piljarice koje su prodavale mlečne proizvode i voće na beogradskim pijacama, a i Srbi iz preka uopšte, koji su prikriveno od monopšolske kontrole unosili duvan u svoju zemlju. Kao Cincarin iz Makedonije i uvoznik njihovog duvana, on je održavao veze sa proizvođačima. U početku rada monopolske uprave bio je njen ekspert za primanje kupljenog kavarskog duvana, a kasnije ga je i sam liferovao u Monopolu. Na tom poslu dobro je zarađivao. Dao je Đorđu Pašoni veliku pozajmicu za podizanje hotela "Bulevar", pa ga je i otkupio posle njegove smrti. Zaveštao ga je Srpskom trgovačkom udruženju u Beogradu, da prihodom od hotela potpomaže privredni podmladak iz Makedonije koji u Beogradu traže mogućnosti za svoj rad i napredak. Godine 1931. podignut je spomenik Srbinu, šegrčetu - kojeg su turski nizami teško ranili na Čukur-česmi, 3 (15) juna 1862. godine, pri svađi oko zaitanja vode - iz novčanog fonda koji je toga radi Vanđel zaveštao. Na spomeniku je pogrešno upisan datum 26. maj. Ova tuča na Čukur-česmi, u Dobračinoj ulici, izazvala je bombardovanje Beograda iz tvrđave, 3, 4. i 15. juna, pri čemu je oštećeno 357 srpskih kuća a 20 ih je izgorelo, dok je turskih oštećeno 15 a upaljeno 4, i poginula su dva srpska policajca: Sima Nešić Terziman, prevodilac za turski jezik, i potporučnik Ivo Protić, a ranjen je 31 građanin. Posle ovog događaja velike sile su odlučile da se Turci isele iz Beograda, što je i izvršeno 1863. godine. Vanđel Toma je bio neoženjen. Poslovi su se smanjivali i on je delio svoj dućan koji je bio u kući do hotela "Kragujevac", sa svojim menjašem (Rade Dokmanović) ili špediterom (Vasa Popović). Obašnjenja i dopune VANĐEL TOMA Izvori o godini rođenja Vanđel Tome i njegovom dolasku u Beograd su različiti. o jednom, rođen je 1830. a u Beograd je došao 1862. Po drugom, rođen je 1834. a u Beograd je došao 1864. Rođen je u Alistratiji, u Makedoniji grčkoj. Umro je u Rojču (Štajerska) 9. jula 1906. godine. Učestvovao je u ratu između Srbije i Turske 1875-1879, kao tobdžija. Ostavio je testament kojim je zaveštao 12 000 dinara da se podigne odgovarajući spomenik u znak sećanja na događaje sa Čukur-česme . Želeo je da se spomenik podigne na mestu između Narodnog pozorišta i hotela "Bulevar", a da ga izradi neki domaći vajar, dok bi skicu usvojilo Ministarstvo prosvete i crkvenih dela. Srpskoj crkvi Sv. Sava u Solunu ostavio je 1 000 dinara u zlatu. Od prihoda sa imanja "Bulevar", želeo je da se obrazuje, što je i učinjeno, fond pod njegovim imenom, kojim bi rukovodilo Srpsko trgovačko udruženje, i služio bi za obrazovanje mladića srpske i grčke narodnosti iz stare Srbije (Makedonije) u pravcu trgovačkom, zanatskom i industrijskom. Imao je novčanu obavezu prema Đorđu H. Pašoni do njegove smrti. Sav materijal u ovoj rubrici pozajmljen je iz knjige "Uspon Beograda", autora Milivoja M. Kostića. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima" . |
Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda      |
|
Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |