 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| DA SE NE ZABORAVI Slavoljub B. Sterić, sekretar Srpsko-cincarskog društva Srpsko-cincarsko društvo "Lunjina", na cincarskom znači svetlost, osnovano je u Smederevu 3. jula 1998. godine. Duboko poštujući naše bivše i sadašnje sugrađane, pripadnike ili potomke cincarske loze, posvećujemo im redove koji slede. Mislimo da smo za priču o ovoj temi odabrali pravog sagovornika, gospodina Slavoljuba B. Sterića, čiji su se preci po očevoj liniji 1860. godine iz Florine (Lerine) doselili u Osipaonicu, selo u smederevskoj opštini. 7 - Gospodine Steriću, objasnite osnovne motive za osnivanje srpsko-cincarskog društva? - Po mom saznanju, drustvo u Smederevu je jedino u unutrašnjosti Srbije. Podrazumeva se da udruženje ovakve vrste postoji u Beogradu. Naš cilj je da negujemo tradiciju, prikupljamo istorijsku građu i važna dokumenta o našim precima. Trudimo se da na objektivan način osvetlimo ulogu Cincara u istoriji Srbije, sakupljamo materijale za izradu hronike uglednih cincarskih porodica u nasem kraju. Mislimo da je jako vazno širenje svesti o cincarskom poreklu, razbijanje zabluda i proučavanje uticaja poznatih Cincara na kulturu Srba. Istorijska je istina da su oni uticali na formiranje gradjanskog sloja u Srbiji, kao što su Nemci i Mađari to učinili u Hrvatskoj. 7 - Da li ste nasledili neku istorijsku građu ili ste pioniri u ovom poslu? - Svetozar Toza Spasojević je svojevremeno prikupljao podatke i ustupio ih doktoru D. J. Popovicu, koji ih je na najbolji način iskoristio i napisao najbolju knjigu o ovoj etničkoj skupini na našim prostorima. Što se Smedereva tiče, direktni potomak Cincara je Stevan Nanuševski koji dobro govori cincarski, piše i prevodi. On je i predsednik našeg društva u Smederevu. 7 - Društvo jeste mlado. Ipak, imate li podatke o znamenitim porodicama cincarskog porekla u Smederevu? - Po proceni, krajem prošlog i početkom ovog veka u Smederevu je bilo 50 do 60 porodica cincarskog porekla. Podrazumeva se da su mnogi pripadnici, što je normalno, podlegli uticaju sredine i asimilovali se. Recimo, Branislav Nušić (Alkibijad Nuša) nije se legitimisao kao Cincar, vec kao Srbin. Neka prezimena, sama po sebi, ukazuju na cincarsko poreklo. Navodim samo neka: Dinić, Dimović, Hristić, Dimitrijević, Anastasijević, Nastasijević, Kodzas, Ničota, Sterić, LJotić, Konstatinović... Mnogi od njih nisu svesni cinacarskog porekla, mada ima i onih koji se svojim poreklom s pravom ponose. 7 - Koliko je obzirom na cincarsku samobitnost osnivanje društva pobudilo interesovanje Smederevaca? - Društvo za sada ima 56 clanova, ali je sasvim sigurno da će ih biti više. Važno je da ljudi saznaju o aktivnostima našeg društva, da potomci Cincara prouče poreklo i aktiviraju se u očuvanju tradicije i običaja. Da bi stvari bile malo jasnije navešću neke značajne Cincare u istoriji Smedereva i Srbije: -Sima J. Bimbić, profesor zemljopisa u Realki i Bogosloviji u Beogradu, kasnije direktor Gimnazije u Smederevu - od 1892. do 1895. godine. Narodni poslanik. - Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva, pisac prvog Ustava. -Stoiljko Stole Janković, revolucionar, urednik, režiser, dobitnik Sedmojulske nagrade 1979. godine . - Đorđe Karapandžić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu. Značajni naučnik iz oblasti diferencijalnih jednačina. -Janićije Konstantinović Dzandar, predsednik smederevske opštine, osnivač Smederevske banke. - Kosta Konstantinović, uspešni lekar plućnih i bolesti nerava. Lični lekar princa Đorđa Karađorđevića. -Hećim Toma Kostić, lekar, izlečio Miloša Obrenovića od prostrelne rane u grudima. - Dimitrije Mita LJotić, ministar pravde, čuveni Smederevac. - Dimitrije Dina Mančić, veliki smederevski dobrotvor. - Nikola i Đorđe Ničota, pravnik i inženjer poljoprivrede. - Milica Šterić, čuveni arhitekta. - Dragoljub Šterić, pionir vazduhoplovostva i vlasnik fabrike "Zmaj" u Zemunu. Nadam se da su imena koja sam nabrojao, što naravno nije konačan spisak, dovoljno inspirativna da se ljudi cincarskog porekla jave društvu "Lunjina". Naši telefoni su 026/224-410 i 222-089. M. Petrović Članak je preuzet sa Internet izdanja smederevske Sedmice, Broj 98, petak 10.03.2000. | Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda  - Da se ne zaboravi - Nedokuciva tajna Cincara - Uz rame Karađorđa - Pomagali vojsku i uzdizali narod - Šta može Lunjina? - Čija je Majka Tereza? - Čovek sa 11 prstiju - Svetlo Moskopolje - Cincari od Bukurešta očekuju odgovor - Lekcije malog Ipokrita - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (I dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (II dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (III dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (IV dio) - Cincarsko srpski recnik - Ministarstvo_kulture - Srpski-Rotšild - Societatea Lunjina 2009 - Cincari pod vatrom rumunskih nacionalista - Zameo ih Balkan - Istina o Makedoniji - Selters banja - Bodijeva apoteka     |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |