 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| Nedokučiva tajna Cincara Priča o narodu kojeg vise znamo po imenu no po njegovoj istoriji pokušala je da ispriča Pančevka Svetlana Nikolin Pančevo - Cincarskog roda bio je veliki komediograf Jovan Sterija Popovic, ali i pradeda po ocu Jovana Jovanovica Zmaja kao i deda Borislava Pekica i jedna od baba Mihajla Pupina. Cincarin je bio i Branko Gavela, cincarskog porekla imaju Stevan Sremac i Laza Kostic, Lazar Pacu i mnogi drugi. Tragajuci za sopstvenim poreklom i cincarskom prosloscu, u istoriju ovog za mnoge tajanstvenog naroda, uronila je Pancevka Svetlana Nikolin. Zahvaljujuci skromnoj pomoci Fonda za informisanje opstine Pancevo nedavno je citav broj casopisa "21. vek" posvecen dokumentima do kojih je Svetlana Nikolin dosla. Iako je pretrazivanju arhiva o Cincarima u Pancevu i Vojvodini posvetila punu deceniju, Svetlana Nikolin kaze da je tek dotakla vrh onoga sto je jos neistrazeno. - Karakteristicno za Cincare, ili kako ih ja radije zovem, Aromune, jeste da se lako uklapaju u sredinu u kojoj zive. Zahvaljujuci tome, cesto su zaboravljali porekloi jezik kojim su govorili njihovi preci, pa im je ponekad cak i nelagodno da pricaju osvom poreklu ili to izricito odbijaju. "Izdaju" ih samo prezimena, mada su i ona katkad promenjena, kaze nam autor price o Cincarima. Tragajuci za korenima ovoga naroda, ciji jezik zna jos samo mali broj ljudi i koji, kaze Svetlana Nikolin, najvise podseca na rumunski, pa ga mnogi smatraju varijantom ovog jezika, sa suprugom je prevela knjigu Veisa i Topsona "Balkanski nomadi" i ovih je dana nudi nekom od nasih izdavaca. - Cincarski Jerusalim, Meka i Pijemont je Moskopolje, na planini Opar u danasnjoj Albaniji. U vreme kada je Atina imala 30.000 zitelja Moskopolje je imalo 60.000 stanovnika. Grad, najlepsi najlepsi i najveci koji su izgradili Cincari, Romeni, Romani, Aromani ili Aromuni, kako ih jos zovu, razrusen je u nekoliko pohoda, krajem 18.i pocetkom 19. veka, veli nas sagovornik. Mnogo pikanterija iz zivota pancevackih Cincara iznela je u svom eseju Svetlana Nikolin. Nase citaoce ce interesovati podatak da je Mihailo Pupin prosio Jelisavetu, iz poznate cincarske pancevacke familije Hadija, ali ga je ona odbila. Istu sudbinu doziveo je i pesnik Jovan Ducic, koji je bio zaljubljen u Sofiju Verigu, takodje clana velike cincarske porodice iz Panceva. Tu au i price o pancevackim familijama Kis, Mano Zisi, Mandrino, Mihajlovic, Oka, Zega, Zako. - Mnogi zitelji Panceva cincarskog roda izgubili su secanje na svoje poreklo, jer cincarske zajednice nikada nisu bile zatvorene. Upravo zato mnogi vise ne pamte Cincare u porodicnom stablu. Moj ce ih esej mozda na to podsetiti- kaze nam Svetlana Nikolin. M. Sasic Clanak objavljen u Politici 7/02/08. | Stavovi iznešeni u ovoj rubrici ne predstavljaju obavezno i stavove Srpsko cincarskog društva Lunjina iz Beograda  - Da se ne zaboravi - Nedokuciva tajna Cincara - Uz rame Karađorđa - Pomagali vojsku i uzdizali narod - Šta može Lunjina? - Čija je Majka Tereza? - Čovek sa 11 prstiju - Svetlo Moskopolje - Cincari od Bukurešta očekuju odgovor - Lekcije malog Ipokrita - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (I dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (II dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (III dio) - Aromunsko-vlaški tragovi u Gori (IV dio) - Cincarsko srpski recnik - Ministarstvo_kulture - Srpski-Rotšild - Societatea Lunjina 2009 - Cincari pod vatrom rumunskih nacionalista - Zameo ih Balkan - Istina o Makedoniji - Selters banja - Bodijeva apoteka - Muzika nevidljive manjine - Gornja Belica    |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |