 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| MOJA FAMILIJA KONTOS IZ BITOLJA Naš predak, Dimitrije Kontos došao je u Bitolj iz Lamije kod Larise, sa sinom Sterijem.Doneo ga je u sepetu na konju. Dimitrije se zaposlio kao preduzimač na izgradnji turske kasarne. Sin Sterija je postao trgovac grosista kanapima, tada neophodna roba za kiridžijski i karavanski posao.Sterija se oženio Teofanijom, kćerkom Ksantipe Makridis iz Magareva. Imali su sedmoro dece. Po pričanju mog rođaka Ilče Rrizeva, svi su kršteni u Trnovu. Dok je Sterija radio u Bitolju, deca su rasla i školovala se u Magarevu. Magarevo je bilo napredna kasaba saučiteljskom i trgovačkom školom, a kaldrmu je imalo pre Bitolja. Porodica Kontos, prešla je u Bitolj kada je Sterija sagradio kuću. Deca Sterije i Teofanije Kontos zvala su se:Dimitrije, Vasilija (Kija), Konstantin (Kočo),Efrosina (Sinka), Aleksandar.(Aleko), Marijanti i Đorđe. Otac Sterija im je rano umro sa 36 godina, te poslove u radnji preuzima najstarija Kija, koja je završila trgovačku školu u Magarevu.Kija Kontos, udala se za Iliju Rizeva i ostala u očevoj kući u Bitolju. Radnju je i dalje vodila ili suflirala. Rođak Ilčo mi je pričao, da se seća kao dete, dok se igrao u dvorištu,kako baba prati dedu do kapije i govori mu šta i kako da radi. Imali su sina jedinca, Vladu. Vlado je dobro radio, ali mu je posle 1945g. sve oduzeto "u ime naroda". Na tu vest, pao je mrtav na kućnom pragu. Taj prizor je videla devojčica Zora Kačar, koja se kasnije udala za Vladinog sina, Iliju,Ilču. Iza Vlade su još ostali sin Aleksandar, dr.Aco ikći Milka. Kuća porodice Rizev, nalazila se u centru grada, pored crkve Sv.Bogorodice.Prilikom jednog dolaska u Bitolj, Tito je predložio da se crkva ukloni te da se na tom mestu podigne hotel. Narod kaže, "naređenje izvršenje". Sa crkvom je uklonjena i kuća Rizevih. Dobili su bedni smeštaj, a na mestu crkve je podignut hotel, "Epidaur". Starijisin, Aco, završio je medicinu u Sarajevu. Stanovao se kod teta Sinke i rođaka ing. Juške.Zaposlio se kao lekar u rudniku Miljevina, gde je ostao 10 godina. Tek tada se oženio i dobio sinove, Valerije i Vlado, po dedi. Umro je od CA pluća, na rukama moga muža,hirurga u VMA. Ksantipa Makridis, majka udovice Teofanije Kontos, da bi pomogla kćerki, odlazi u Sarajevo sa slepim sinom Vangelom. Pridružila se svojoj braći, Naumu i Nikoli sa 45godina. Radili su šećerđžijski posao. Do Sarajeva su putovali u karavanu sa pašom 15 dana.Posao se dobro razgranao. Za majkom uskoro dolazi i kći Teofanija sa šestorodece, dok je najstarija Kija ostala u Bitolju. Teofanijina kćerka Efrosina , udala se za 16 godina za 30 godina starijeg Kostu Dimitrijevića. Bio je ekonom na izgradnji pruge Sarajevo-Višegrad. Kosta je ubrzo umro, a brigu o dečacima je vodio ujak, a moj deda,Kočo. Koču je Kosta Dimitrijević zaposlio na pruzi kao ekonoma za hleb, iakoje bio sajdžija. Na pruzi se dobro zarađivalo, jedan dukat dnevno. Ko je onda imao sat, komentar je moje tetke Viktorije, koja mi je ovaj tekst diktirala sa nepunih 90 godina. Najstariji Sinkin sin, Dimitrije, Takica, mašinbravar,imao je dve kćerke, doktorku Sinku, očnog lekara i Dunju pijanistkinju. Sinka ima dva sina, Vladimir i Mirko, aDunja dve kćeri, Aleksandru i Tamaru. Drugi Sinkin sin, Vangel (Juška) građevinski inženjer, studirao je u Ljubljani i oženio se Slovenkom, Ivankom. Ima kćerku Elenicu, a ona sina Bojana i kćer Polikseni. Treći sin Pero, do rata je živeo u Tuzli, ima kćer Miru i blizance, Sterije i Đorđe. Najstariji je Alekooženjen Herminom, bez dece. Peti sin Sterije, diplomirao je veterinu u Zagrebu i ubrzoumro na ujakovim rukama. Ujaku je predočio prognozu svoje bolesti. Šesti Sinkin sin Đorđe, službenik u pošti, ubijen je u Jasenovcu, zverski, kao komunista i najmlađi Ilija,umro je kao dečak. Majka braće Dimitrijević, uvažena teta Sinka, doživela je duboku starost, negovana od svojih snaha, Dane i Ivanke sa kojima je živela u prostranoj kući. do 93 godine.Čitala je štanpu i krimiće do poslednjeg dana. Bila je legenda i sve je znala. Negde 1980g kazala, je Kočinoj kćerki a mojoj tetki Viktoriji, sada je 150 godina kako su naši došli u Sarajevo. 24 april 2010 u Beogradu Dr. Smiljana Aleksandrov |    |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |