BANNER-BIG
  Start     Dokumenta   Drugi o nama   Vaša priča   Pitajte   Kultura   Vesti   Linkovi

SADRŽAJ

top art
pic
pic
    Start    
pic
    SCD Lunjina    
pic
    Poreklo Cincara    
pic
    Istorija Cincara    
pic
    Jezik Cincara    
pic
    Muzika Cincara    
pic
    Znameniti Cincari    
pic
    Publikacije    
pic
    Galerija slika    
pic
    Kontakt    
pic
pic
bottom



Učlanite se u Lunjinu



POZNATI CINCARI I LJUDI CINCARSKOG POREKLA

Pitu Guli -(Pitu Guli),
(1865, Kruševo (današnja Makedonija) - 1903, Mečkin kamen kod Kruševa je bio revolucionar u otomanskoj Makedoniji, Cincarin. Bio je lokalni vođa organizacije koja se naziva Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO). Najveći cincarski junak! Rodjen je u cincarskoj porodici. Ispoljio je nezavisnu i pobunjeničku prirodu rano u zivotu. Gulijeva porodica je bila siromašna, pa se preselila u Sofiju, kada je Pitu Guli imao 17 godina. 1885, Pitu Guli se vratio u Makedoniju, i osnovao pobunjenički odred i pridružio se drugim elementima revolucionarnog pokreta protiv otomanske vlasti u regionu.
Pitu Guli
Po povratku iz Bugarske, Pitu je osudjen na osam godina zatvora, od kojih je sedam proveo u zatvoru u Trabzonu. 1895, se opet vratio u Kruševo, i postao je član BMORK/TMORO. Od ovog vremena je postao potpuno posvećen revolucionarnim aktivnostima u Makedoniji. 1902, Pitu je ponovo otputovao u Bugarsku, gde se upoznao sa Tomom Davidovim.

Po povratku u Makedoniju je ranjen na granici, i morao je da se vrati u Bugarsku. Marta 1903, je kao komandir revolucionarnog odreda prešao bugarsko-makedonsku granicu, i zaputio se u Kruševo. Od aprila do avgusta 1903. je trenirao i pripremao svoje ljudstvo za dolazeci Ilindansko-preobraženjski ustanak.

Pitu Guli je ostao zapamćen u Makedoniji i Bugarskoj, po hrabroj borbi kod Mečkinog Kamena, kod Kruševa, tokom Ilindansko-preobraženjskog ustanka. Takodje je slavljen u pesmama širom krajeva u kojima je poznat. Pitu Guli se spominje i u državnoj himni Makedonije .


Riga od Fere -(Rhigas Feraios)
Rođen je u bogatoj cincarskoj porodici u Velestinu u Tesaliji, blizu antičke Fere. Nakon školovanja postao je učitelj u naselju Kisos . Kada je imao dvadeset godina ubio je jednog značajnog Turcina, pa je pobegao na planine Olimp, gde se pridružuje jednoj skupini vojnika pod vodstvom Spire Zere.Kasnije se pridružuje monasima na Atosu. Primio ga je Kosma starešina manastira Vatopeda. Zatim je otišao u Konstantinopolj, gde je bio sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija. U Bukureštu se vratio u školu, naučio je nekoliko jezika i postao je službenik vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa.
Riga od Fere
Kada je izbio Prvi rusko-turski rat 1787-1792 bio je zadužen za inspekciju vojske u Krajovi. Tu je postao blizak prijatelj otomanskog oficira Osmana Pazvanoglua.

Upoznao se i sa pobunjeničkim pašom od Vidina, koga je spasao od Mavrogenasove osvete. Čuo je u to doba za Francusku revoluciju, pa je počeo verovati da je nešto slično moguće na Balkanu. Verovao je da je moguće samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Otomanskog carstva. Riga od Fere se sastajao sa grčkim episkopima i pobunjeničkim vodjama tražeci podršku za ustanak. Nakon smrti Mavrogenesa Riga od Fere se vratio u Bukurest i jedno vreme je radio kao prevodilac pri francuskom konzulatu. U to vreme napisao je čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne francuskih revolucionara. Ta verzija je poznata preko Bajronovog citiranja "sinovi Grka, ustanite".

Oko 1793. Riga od Fere je otisao u Beč. Cilj mu je bio da trazi od Napoleona pomoć i podršku. U Beču je živelo dosta Grka, pa je tu uređivao grčke novine Efemeris. Napravio je i štampao je mapu Velike Grčke, koja bi obuhvatala i Konstantinopolj. Štampao je pamflete uzimajuci u obzir ideje Francuske Revolucije. Bili su to Deklaracija o pravima čoveka i gradjanina, Novi politički ustav, Stanovnici Rumelije, Mala Azija, Egejska Ostrva i Knezevine Vlaška i Moldavija. Te pamflete je nameravao da deli da bi podstakao opštebalkanski ustanak protiv Otomanskog carstva. Štampao je i mnoge grčke prevode stranih dela. Svoje pesme je sakupio u jednom rukopisu, a štampane su posle njegove smrti 1814.

Započeo je dopisivanje sa Napoleonom. Poslao mu je tabakeru napravljenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama. Nastojao je da vidi slavnog generala u Veneciji. Dok je putovao prema Veneciji izdao ga je jedan grčki trgovac. U Trstu su ga uhapsile austrijske vlasti, koje su bile saveznik Otomanskog carstva, a bile su zabrinute zbog ideja Francuske revolucije. Austrija ga je predala turskom upravniku Beograda. U Beogradu su ga zatočili i mučili. Odmah po hapšenju pokušao je da se ubije.

Od Beograda su ga nameravali poslati da mu sultan u Konstantinopolju odredi kaznu. Medjutim zadavili su njega i pet njegovih saradnika u kuli Nebojša u Beogradu. Bojali su se da ce Rigin prijatelj Osman Pazvanoglu osloboditi Rigu od Fere. Tela su im bacili u Dunav. Rigine poslednje reci su bile:
"Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće"

Riga od Fere je pisao modernim grčkim i svojim pesmama je izazvao revolucionarni žar u Grčkoj.Pisao je o okrutnom turskom sistemu danka u krvi, o sistematskom tlačenju, o zabrani učenja grčke istorije i jezika, o konfiskaciji crkvi i pretvaranju u džamije. Riga je napisao mnogo knjiga i pesama o grčkoj istoriji i postale su jako popularne. Jedna od najčuvenijih je Turio u kojoj je napisao: "Bolje je ziveti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob."Riga od Fere je pored ostalog napisao i "Manifestul revolutsionar" i " Proclamatsia revolutsionara" na cincarskom jeziku.


Jovan Sterija Popović
(1806 - 1856), rodjen je u Vršcu i po ocu Steriji je cincarskog porekla. Prvi i najveći srpski komediograf 19. veka. Bio je takođe dramski pisac, romanopisac i pesnik. Diplomirao je pravo u Slovačkoj. Imao je ključnu i inicijatorsku ulogu u razvoju srpske kluture, ne samo kao pisac, vec i kao osnivač važnih institucija kulture, Srpske akademije nauka i Narodnog muzeja. Bio je načelnik Ministarstva prosvete. Rano se okusao kao pisac tragedija s nacionalnoistorijskom tematikom (Miloš Obilić), a posebno su značajne njegove komedije satiričnog toma: Kir Janja, Pokondirena tikva, Laža i paralaža, Zla žena, Beograd nekad i sad, Rodoljupci...
Jovan Sterija Popovic


Branislav Nušić (Alkibijad Nuša) ,
1864 - 1938,po ocu Georgijesu Nuša cincarskog porekla, književnik, dramatičar, pripovedač, putopisac, diplomirani pravnik. Najveći srpski komediograf posle Sterije. Prvi načelnik oslobodjenog Bitolja. Organizator pozorišta i upravnik u oslobođenom Skoplju 1913. godine.
Branislav Nusic - (Alkibijad Nusa)

George Murnu, rođen 1. januara 1868. u malom selu Brazi u egejskoj Makedoniji. Odrastao je u obližnoj Veriji, poznatom cincarskom gradu, okruženim mnogim cincarskim selima. Veliki pesnik je pohađao osnovnu školu u Veriji, zatim poznatu rumunsku gimnaziju u Bitolju. Studirao je istoriju i arheologiju ali je, s obzirom da je izvrsno poznavao nekoliko jezika, bio i odličan prevodilac i pesnik. Njegovi prevodi Homera, Sofokla i Esila sa starogrckog su nenadmašeni. Akademska zvanja je stekao na univerzitetu u Bukureštu, Budimpešti i Minhenu.On je napisao nekoliko ozbiljnih radova o istoriji Cincara poput "Vlahia Mare", "Aromanii in Primejdie" ... .Murnu je osim toga napisao zbirku pesama na cincarskom jeziku "Bair di cantic Armanesc" ( Ogrlica cincarskih pesama).
Braća Manaki
Janaki (Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj 1964.) su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom delu Balkana.

Rođeni su u cincarskoj porodici u grevenskom selu Avdela, u današnoj Grčkoj. Porodica je bila ekonomsko jaka, što je razlog u velikoj količini stoke, koju je porodica Manaki posedovala (ovce). Sa vremenom počeli su se baviti i finansijskim poslovima - davanjem kredita, uz dobre kamate. To je Manakijima donelo jos veće blagostanje.

Prvi atelje braća Manaki imali su u grčkom gradu Janina (Ioannina) od 1884. do 1904., te iste godinu su posetili Bitolj, gde su na Širok sokaku kupili neki dućan, koji su adaptirali u fotografski atelje. Godine 1905. sele se u Bitolj gde su otvorili svoj atelje pod nazivom Atelje za umetničku fotografiju. Te godine u Londonu Milton je nabavio kameru tipa Bioscope. Milton je slikao dosta poznatih ljudi (Sultana, srpskog kralja....) prilikom njihove posete Bitolju. Braća Manaki bili su zvanicni fotografi srpskog, rumunskog i turskog dvora.
Janaki Manaki
Milton Manaki
Taško Načić,
rođen 1934 u Kruševcu, umro marta 1993 u Beogradu. Po nacionalnosti je Cincarin. Istaknuti pozorišni i filmski glumac, igrao je u vise filmova:
Bokseri idu u raj
Ko to tamo peva
Majstor i Margarita...
ali svakako ostaje upamcen kao Pera Mitić, prodavač karanfila u filmu Davitelj protiv davitelja. Snimio je ukupno 26 filmova. Samom svojom pojavom izazivao je smeh kod publike.
Tasko Nacic
Nikola Pašić,
veliki srpski državnik Nikola Pašić bio je poreklom iz poznate cincarske porodice Pasku. Precisu mu bili Cincari iz sela Rogačeva u blizini Tetova.
Nikola Pasic
Cincar Janko Popović,
rođen 1779. godine u Ohridu, umro 1834 u Ćupriji, ukopan u manastiru Ravanica. Bio je trgovac, a zatim ustanički vojvoda. Istakao se pri zauzimanju Beograda. Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.

Naum Krnar - Moskopoljac
,rođen 1780. u Moskopolju, bliski saradnik i pomoćnik Karađorđa. Rođen je u Moskopolju, oko 1780. godine. Po etničkoj pripadnosti je bio Cincarin.Poreklom je iz imućne trgovacke porodice. U mladosti je stekao solidno obrazovanje. Govorio je vise jezika. Prvi srpski ustanak ga zatiče u Beogradu kao uglednog i prilicno bogatog trgovca. Trgovao je kožom i krznima. Naum Krnar je bio član Heterije, tajnog udruženja koje se borilo za oslobađenje i ujedinjenje balkanskih hrišćanskih zemalja, a čiji je jedan od istaknutih vođa bio i Riga od Fere.

Nauma Krnara i njegovu ulogu u ustaničkom pokretu srpska istoriografija je, naizgled, sistematski zanemarivala. Najčešće se pominje kao Karadjordjev "momak", ili pisar, u najboljem slucaju. Činjenice, medjutim, govore da je njegova uloga bila mnogo značajnija. Verovatno je, kao poverenik Heterije, na Karađorđa vršio odlučujući politički uticaj i bio mu politički i diplomatski savetnik. O važnosti koju mu je turska vlast pridavala svedoči i činjenica da je i njegova glava, kao i Karađorđeva, putovala za Carigrad.
Filota Fila,
File potiču sa Krfa. Pocetkom 18. veka prelaze u Janinu. Pocetkom 19.veka, za vreme Ali Paše, koji je pljačkao i proganjao cincarski narod, Filotini preci su pobegli na sever, u Bitolj. Po nacionalnosti su Cincari. Filota je bio odličan advokat. Branio je optužene za krvne delikte. Bio je veliki protivnik smrtne kazne.
CINCAR-MARKOVIĆ, Aleksandar,
diplomata. Rođen u Beogradu 1889, umro 1952. Gimnaziju završio u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu (1911). Slušalac na pravnim fakultetima u Frajburgu i Berlinu. Doktorirao u Francuskoj. Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Na Konferenciji mira u Parizu član Sekretarijata delegacije Kraljevine SHS, sekretar Nikole Pašića. Konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu od jula 1921. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Učesnik ratova 1912-1918. kao borac, rezervni oficir.
Cincar-Markovic
Sef Balkanskog odseka u Ministarstvu inostranih dela 1925-1926. Otpravnik poslova u Budimpesti od juna 1926. Savetnik poslanstva u Parizu od jeseni 1926. Savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. Savetnik poslanstva u Becu od avgusta 1928. Savetnik poslanstva u Parizu od 1930. Poslanik u Sofiji 1934-1935. Poslanik u Berlinu 1935-1939. Ministar inostranih poslova od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.

Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santa Margariti 1922.
Učesnik pregovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 1941. Potpisnik akta kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila 1941. Tokom okupacije ostao u zemlji.

Majka Tereza
rođena kao Agnesa Gondža Bojadži, (Skoplje, 23. avgust 1910 - Kalkuta, 5. septembar 1997.) bila je katolička časna sestra rođena u cincarsko-albanskoj porodici, koja je osnovala red Misionarke milosrđa i dobila je Nobelovu nagradu za mir 1979. godine za svoj humanitarni rad. Majka Tereza je vodila centre za siromašne, bolesne , siročiće i umiruće Kalkute, Indija.
Majka Tereza

Miša A. Anastasijević
( 1803 - 1885), rođen u Poreču, umro u Bukureštu. Otac Anastas, trgovac, po narodnosti Cincarin i majka Ruža rano su umrli. Sa tri godine života on je ostao siroče. Postao je čuveni trgovac i brodovlasnik, u dunavskoj plovidbi učestvovao sa svoja 74 plovna objekta. Knez Milos mu je 1838. godine dodelio titulu "dunavskog kapetana". Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, zvanu kapetan Misino zdanje, poklonio je drzavi. Sada je ta zgrada Rektorat Beogradskog univerziteta.
Tose ( Todor) Proeski - Balkanski Andjeo,
popularan makedonski pevac. Rodjen u Krusevu 25.01.1981. Tragicno poginuo u saobracajnoj nesreci 16.10.2007. Predstavnik Makedonije na izboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je u svim balkanskim zemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.
Tose - Todor Proeski
Vasile Barba,
dugogodisnji predsednik Unije za cincarski jezik i kulturu u Frajburgu. Borac za ocuvanje cincarske kulture i cincarskog jezika. Ziveo je u Rumuniji odakle se preselio u Nemacku. Preminuo u oktobru 2007. godine.


Mihajlo Bojadži,
Profesor grčkog jezika na Liceju u Beču. Autor je na daleko čuvene Gramatike cincarskog jezika. Gramatika je štampana 1813. godine u Beču i bila je prva gramatika jednog balkanskog naroda napisana na modernim naučnim osnovama. Bojadžijeva porodica je došla iz Moskopolja te je gramatika bila napisana na Moskopoljskom dijalektu cincarskog jezka. Drugi zvaničan dijalekat cincarskog je Gramostenski.Isti autor je napisao i prvu grčku gramatiku 1814. godine. Kasnije je Bojadži napisao još dve važne knjige za cincarski narod: Jevanđelje 1860. godine i Svetačnik.
Lazar Pacu,
Potice iz svestenicke porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku sa patrijarhom Carnojevicem. Otac Stefan bio je paroh, a majka je poticala iz porodice kojoj je pripadao i Milos Cvetic, poznati dramski pisac i glumac. Po ocu Stefanu je cincarskog porekla.

Studije medicine zapoceo je u Cirihu, gde se pridruzio bakunjistickom krugu i upoznao Svetozara Markovica, Vasu Pelagica i buduce rukovodstvo Radikalne stranke: Nikolu Pasica, Peru Todorovica i Peru Velimirovica. Tu je sreo i Lenku Zaho, kojom se kasnije vencao.
Lazar Pacu
Studije je prekinuo 1878. godine, kada je, zajedno sa Perom Todorovicem, osnovao list "Straza" u Novom Sadu, ali ih je vlast ubrzo proterala. Pacu je zatim okoncao studije medicine u Berlinu i doktorirao tezom o reumatskim oboljenjima.

U Beogradu je otvorio lekarsku ordinaciju i od nje ziveo tokom 1880-tih godina. Ucestvovao je u osnivanju Narodne radikalske stranke 1881. godine i postao clan glavnog odbora. Pisao je za "Samoupravu", list Radikalne stranke. Vazna je njegova serija nepotpisanih tekstova u kojoj je pokusao da odgovori na kritiku Mite Cenica da je Radikalna stranka napustila ideologiju Svetozara Markovica.

Kada je radikalna vlada 1889. godine nacionalizovala monopole duvana i soli, za upravnika drzavnih monopola postavljen je Pacu i bio to do 1893, kada je smenjen od strane liberalne vlade. Upravnik monopola je i 1893-1894. i 1897-1898. godine. U medjuvremenu bio je komesar Narodne banke i direktor Beogradske zadruge (banka).

Po promeni dinastije 1903. godine i dolasku radikalskih stranaka na vlast, Lazar Pacu je ministar finansija u tri perioda: januar 1904 - maj 1905, april 1906 - januar 1908 i avgust 1912 - oktobar 1915 godine. Iz ovog perioda Pacu je ostao zapamcen, po nekoliko anegdota, kao skrt ministar finansija, mada je i pod njim budzet brzo rastao. Vazna je njegova uloga u tzv. carinskom ratu sa Austrougarskom, zakljucenju novih spoljnih zajmova Srbije i finansiranju balkanskih ratova i pocetka I svetskog rata.
George Averoff (1815-1899),
grčki preduzetnik. Rodjen je u Metsovu. Kao mlad čovek se preselio u Aleksandriju, gde je stekao gotovo neverovatno bogatstvo . Poznat je bio po tome sto je u Egiptu i Grckoj otvarao skole i fakultete. Platio je, sledeci molbu tadašnjeg princa Konstatina, restauraciju stadiona Panathinaikon u Atini 1895. godine i time sprecio odlaganje prvih savremenih Olimpijskih igara u Grckoj 1896 god. U Aleksandriji je osnovao srednju skolu za decake i pedagoski institut za devojke. U Atini je u velikoj meri ucestvovao u osnivanju politehnickog univerziteta. Sahranjen je na 1. groblju u Atini u Aleji velikana.
George Averoff
Kapetan Caciandoni ,
vodja ustanika protiv turske vlasti. On je najveci junak sa pocetka 19.veka u Grckoj. Ali Pasa, najveci neprijatelj Cincara, nametnuo je veliki porez, sto se negativno odrazilo na stanovnistvo. Caciandoni je takodje bio zrtva ovih nameta. Prodao je svoje imanje, za taj novac kupio oruzje i sa svojom bracom krenuo u borbu protiv Ali Pase i njegovih saveznika. Vec u prvim borbama je dokazao svoje junastvo i pobedjivao Turke, u vreme kada je grcki ustanak pokazivao slabe rezultate. 1805 Caciandoni je u jednom mestu, koje je kontrolisala Rusija, organizovao jednu ovecu vojsku Cincara i okupio njihove kapetane u cilju da osvoji Prevezu. Za vodju te vojske izabran je upravo on, general Caciandoni. Dok se lecio na planini Agrafi, izdao ga je jedan grcki kaludjer. Ali Pasa je poslao 60 albanskih Gega, koji su u neravnopravnoj borbi zarobili i stavili na muke Caciandonija i njegovog brata Georgija. Oni su okoncali svoj žzivot kao junaci i usli u istoriju Cincara . Caciandoni je po svom etnickom poreklu bio Cincarin farsheriot.

Alkibiades Diamandi,
osnivac Pindskog Principata. Rodjen je u bogatoj cincarskoj porodici u Samarini 1893. god. Diamandi je uz pomoc italijanskih fasista otcepio Pind, Tesaliju i delove Makedonije sa ciljem da osnuje cincarsku drzavu na teritoriji koja je postojbina Cincara. Mnoge Grke je proterao, imena gradova je preinacio u cincarska. Tako je Metsovo dobilo svoje cincarsko ime Aminciu. Glavni grad je bio Aminciu, a parlament je bio u Trikali. Parlament nije donosio zakone, uspeo je samo da donese odluku o restrikciji grckog jezika u korist aromunskog.

Uprkos fasista niti jedan Jevrejin nije pretrpeo bilo kakvu stetu, naprotiv, Jevreji su tokom njegove vladavine bili clanovi pindske vlade.

Teodor Kolokotroni ( Ciorkina),
komandant svih ustanickih snaga na Peloponezu za vreme Grckog ustanka (1821- 1828) i istaknuti junak Cincara . U sastavu svojih elitnih trupa je imao 6000 farsheriota. 200 armatola je cinilo njegovu licnu gardu. Prema istoricaru Goudasu grcko oslobodjenje ne bi bilo moguce bez Kolokotronija. On je svet odusevio svojim herojstvom i zato su ga zvali " Kralj Cincara". Veliki heroji grckog ustanka, kapetani, armatoli su bili jos i :
Varnahioti, Rangu, Sturnari, Gavela, Staiti, Ciari, Caciandoni i drugi

Taki Papahagi,
Papahagi je rodjen 1892. godine u velikom cincarskom selu Avdela, u Grckoj, koje je osnovano jos u vreme Vizantijskog carstva. Osnovnu skolu zavrsava u Avdeli, zatim nastavlja da pohadja rumunsku gimnaziju u Janini i u Bitolju (1903 - 1912). 1916. godine diplomira na filozofskom fakutetu u Bukurestu. 1921. godine postaje asistent na filozofskom fakultetu u Bukurestu, 1926. godine docent. Od 1943. do 1948. je radio kao profesor na ovom fakultetu. Iako lingvista, objavio je mnoge knjige o istoriji Cincara. Objavio je recnik cincarskih narecja.

Nikola Martinoski,
Jedan od najpoznatijih makedonskih slikara, (18 avgust, 1903 - 7 februar, 1973). Školovao se u Skoplju, Parizu i Bukureštu gde je i stekao akademsko zvanje 1927. godine. Pored mnogobrojnih izložbi poznat je i po to tome, što je rodnom Kruševu poklonio zbirku od 62 svojih slika. Njegova kuća je danas pretvorena u Umetničku Galeriju sa stalnom postavkom njegovih radova.N.Martinoski - iautoportret

------------------------------------------------------

Poznate cincarske porodice u Srbiji i sire :
Porodica Spoa, porodica Oka, porodica Bodi, porodica Nicota


__________________________________________

Literatura:
"Velikani - znamenite licnosti cincarskog porekla u istoriji Srba", dr. Pribislav B. Marinkovic', izd. "Lunjine", "Kragulj", Beograd 2005.




Najbrzi i najsigurniji nacin za transfer novca -PayPal


duborez

Moskopolje-Cincarski Jerusalim

Nikola.Martinoski.Majka.so.dete

Copyright © 2008 SCD-Lunjina.org | All Rights Reserved

Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0